Mnoge su djevojke crvene kose
Ali ona samo je jedna
I u vremenu i izvan njega
Ostala potpuno bezvremena

I u sebi i izvan sebe
Mogla je potpuno zanemarit vrijeme
Koje je bezglavo prolazilo
Da ona ne bi mrzila sebe

Jednom se gospodinu zamjerila
Da ni znala nije koliko ju mrzi
Toliko toga je propatila
Jer kajala se što on ju mrzi

Da je po gospodinu tome
Nitko ju gospođom zvao ne bi
Osim možda iz ironije mračne
Koju ona poželjela ne bi

Nikome živom, pa ni sebi!

Zar nikad prestat mislit neće
Da ona je tako zla !?
Zbog svega što je učinila
Mala crvenokosa !?

Pita se ona i pita
Hoće li ikad je pustit silna mržnja ta,
Dok pritom sve više zaboravlja "gospodina"...